Fulbrajtov program duguje svoje poreklo viziji Džejmsa Vilijama Fulbrajta, demokratskog senatora iz Arkanzasa, koji je u međunarodnim obrazovnim razmenama video ključ za promovisanje mira i međusobnog razumevanja. Na njegov predlog je 1. avgusta 1946. donet tzv. Fulbrajtov zakon, koji je omogućio finansiranje programa međunarodne razmene. Program je podrazumevao slanje američkih naučnika u inostranstvo i dolazak stranih naučnika u Sjedinjene Države. Do kraja 1940-ih, zemlje širom Evrope, Bliskog istoka i Azije potpisale su bilateralne sporazume o učešću u programu.

Kada su 1950-ih hladnoratovske tenzije eskalirale, Fulbrajtov program je odigrao ključnu ulogu u promovisanju američkih vrednosti, posebno u zemljama u razvoju u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Naglasak programa na akademskoj saradnji i otvorenom dijalogu pomogao je pozitivnom imidžu Sjedinjenih Država. Do kraja ove decenije program je predstavljao najznačajniji model za akademsku razmenu širom sveta.

Sedamdesete i osamdesete bile su periodi značajnih društvenih promena, a Fulbrajtov program se prilagođavao novim globalnim izazovima. Postao je inkluzivniji, prihvatajući raznovrsniji spektar učesnika, što je promena koja je svoje korene imala kako u Građanskom pokretu u SAD, tako i u procesu dekolonizacije koji je obeležio period Hladnog rata. Kako su nove nacije sticale nezavisnost u Africi i Aziji, program je širio svoj domet i na ove zemlje, a sa normalizacijom američko-kineskih odnosa i krajem rata u Vijetnamu služio je kao most prema ovim zemljama, do tada izolovanim od Zapada.

Sa krajem Hladnog rata, postavilo se pitanje njegove dalje sudbine u sve globalizovanijem svetu, u kojem su SAD predstavljale jedinu veliku silu. Nakon terorističkih napada na Kule bliznakinje 11. septembra 2001, Fulbrajtov program iznova je dobio na značaju. Razmene kroz ovaj prestižni prigram postale su deo šireg napora američke vlade da podstakne međusobno razumevanje u regionima u kojima je spoljna politika SAD izazivala nezadovljstvo. Uloga Fulbrajtovog programa u unapređenju interkulturalnog dijaloga u sve podeljenijem svetu postala je izraženija nego ikada.

Danas Fulbrajtov program predstavlja jedan od najvećih programa akademske razmene u svetu sa približno 8.000 stipendija koje se godišnje dodeljuju američkim i učesnicima drugih zemalja. Program se prilagodio i savremenim izazovima kao što su digitalna transformacija, klimatske promene i krize javnog zdravlja, kakva je bila pandemija korona virusa.

Jedan od najznačajnijih aspekata Fulbrajtovog programa su trajni odnosi koje on neguje. Mnogi Fulbrajtovci nastavljaju da uspostavljaju doživotne lične i profesionalne veze sa kolegama i kolegama iz drugih zemalja. Ovi odnosi doprinose ne samo akademskom napretku već i diplomatiji, ekonomiji i međukulturalnoj saradnji, a Fulbrajtovci se vraćaju kućama sa dubljim poštovanjem za druge kulture i perspektive, često postajući zagovornici međunarodne saradnje u svojim zemljama. Dugoročni uticaj programa nije samo u pojedinačnim dostignućima, već u širim mrežama razumevanja, dijaloga i saradnje koje neguje širom sveta.

Kako Fulbrajtov program napreduje, njegova osnovna misija ostaje nepromenjena: povećanje međusobnog razumevanja između naroda Sjedinjenih Država i naroda drugih zemalja. Svet se i dalje suočava sa složenim globalnim izazovima koji često izazivaju podele, ali Fulbrajtov program je svedočanstvo trajne moći obrazovanja i kulturne razmene.